Sa žaljenjem obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije proglasila 2. novembar za Dan žalosti povodom tragedije koja se dogodila u Novom Sadu. Tim povodom, u prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Salcburgu će biti otvorena Knjiga žalosti u

subotu, 02. novembra 2024. od 10.00 do 15.00 časova,

nedelju, 03. novembra 2024. od 10.00 do 15.00 časova,

ponedeljak, 04. novembra 2024. godine od 10.00 do 15.00 časova.

Upisivanje u elektronsku knjigu žalosti moguće je putem mejl adrese:

genconsulate.salzburg@mfa.rs

Generalni konzulat Republike Srbije u Salcburgu saučestvuje u žalosti sa porodicama nastradalih i nada se brzom oporavku povređenih.

5. avgust 2024. godine

Ambasada Republike Srbije u Republici Austriji moli predstavnike krovnih saveza, udruženja, organizacija i značajnih klubova u Austriji koji su zainteresovani da učestvuju na manifestaciji „Jedinstvo i snaga-Srbija“, a koja je planirana da se održi od 30. avgusta do 1. septembra 2024. godine u Beogradu, obaveste Ambasadu do 10. avgusta 2024. godine na mejl srb.emb.austria@mfa.rs. Ambasada će na osnovu konsultacija sa prijavljenima i kriterijumima prvenstva i zastupljenosti doneti konačnu odluku o učesnicima.

Obaveštavamo da je MSP I.Dačić doneo odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu:

ODLUKA o sufinansiranju projekata namenjenih za region i dijasporu

Poštovani sugrađani,
Obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, doneo

ODLUKU O RASPISIVANJU IZBORA
ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Izbori će se održati u nedelju, 17. decembra 2023. godine.

Obaveštavamo vas da svi punoletni građani, državljani Republike Srbije, koji se nalaze u Republici Austriji, a koji žele da glasaju, mogu to da učine samo ukoliko se do subote, 25. novembra 2023. godine (rok ističe u ponoć tog dana) prijave za glasanje u inostranstvu i to diplomatsko-konzularnom predstavništvu u kojem nameravaju da glasaju ili opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta u zemlji.

Neophodno je popuniti Zahtev za upis u birački spisak podatka, da će birač glasati u inostranstvu (zahtev možete preuzeti OVDE), bez obzira da li ste ranije glasali u inostranstvu.

Popunjen zahtev (ili zahteve), uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (pasoša, iščitane lične karte) moguće je dostaviti putem pošte (adresa: Generalkonsulat der Republik Serbien, Schallmooser Hauptstr. 99, 5020 Salzburg), na mejl konzulata (genconsulate.salzburg@mfa.rs) ili lično u ovom Generalnom konzulatu, radnim danima.

Generalni konzulat R. Srbije u Salcburgu nadležan je za sledeće savezne pokrajine: Salcburg (Salzburg), Gornja Austrija (Oberösterreich), Tirol (Tirol) i Forarlberg (Vorarlberg). Za ostale delove Austrije, nadležna je Ambasada R. Srbije u Beču. Biračko pravo u ovom Generalnom konzulatu mogu ostvariti i oni državljani R. Srbije koji pouzdano znaju da će 17.12.2023. turistički boraviti u Salcburgu. Uslov je da se prethodno prijave na naš birački spisak, na osnovu sledećeg uputstva, odnosno postupka prijave:  

Obaveštenje o postupku prijave: Da bi se ostvarilo biračko pravo, državljani Republike Srbije mogu na osnovu Jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) elektronski proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak, preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije (MDULS) odnosno sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs

a) ukoliko je lice upisano u Jedinstven birački spisak u Republici Srbiji, onda se diplomatsko-konzularnom predstavništvu podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podataka u inostranstvu;

- Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu

b) ukoliko lice nije upisano u Jedinstven birački spisak u Republici Srbiji, onda podnosi dva zahteva:

- Zahtev za upis u Jedinstven birački spisak i
- Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu.

Neophodno je popuniti "Zahtev za upis u birački spisak podataka, da će birač glasati u inostranstvu", bez obzira da li ste ranije glasali u inostranstvu.

01. novembar 2023.

Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu do 25. novembra 2023.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:
Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 25. novembra 2023. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.
Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.
Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”
Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Knjiga žalosti

Povodom tragičnog gubitka života u osnovnoj školi ,,Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 03. maja 2023. godine, Vlada Republike Srbije je proglasila trodnevnu žalost, počevši od 05. maja, zaključno sa 07. majom 2023. godine.

Generalni konzulat Republike Srbije u Salcburgu je zahvalan za sve do sada  pristigle poruke kojima se izražava podrška i izjavljuje saučešće u ovim tužnim trenucima.

Knjiga žalosti će biti otvorena u prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Salcburgu, Schallmooser Hauptstrasse 99, 5020 Salzburg, i svi koji žele da odaju počast žrtvama mogu da se upišu u sledećim terminima:

Petak 5. maj  - od 10.00  do 15.30 časova
Subota 6. maj - od 10.00 do 12.00 časova
Nedelja 7. maj  - od 10.00  do 12.00 časova
Ponedeljak 8. maj - od 10.00 do  15.30 časova

Za lica koja nisu u mogućnosti da dođu u prostorije Generalnog konzulata, elektronske  poruke žalosti se mogu poslati na imejl adresu:

genconsulate.salzburg@mfa.rs

U Generalnom konzulatu Republike Srbije se od 01.02.2023. godine izdaju parametari za elektronsku identifikaciju lica, odnosno QR kod za instaliranje mobilne aplikacije ConsentID.

Zainteresovana lica dužna su da lično dođu u prostorije Generalnog konzulata i sa sobom ponesu svoj važeći identifikacioni dokument Republike Srbije (ličnu kartu ili pasoš).

Radi izdavanja parametara, pre dolaska u Konzularno odeljenje potrebno je da se lice registruje na portalu E-uprave, preko sledećeg linka:https://eid.gov.rs/sr-Cyrl-RS/pocetna

Konzularna usluga izdavanja parametara za elektronsku identifikaciju se ne naplaćuje.

Generalni konzulat Republike Srbije u Salcburgu obaveštava da će Air Srbija leteti između Salcburga i Beograda od 4. marta do 26. oktobra 2023, prema sledećem rasporedu letenja:

Subota
4.3. – 25.3.2023.

Sreda
8.3. – 22.3.2023.

Nedelja
26.3. – 22.10.2023.

Utorak
28.3. – 24.10.2023.

Četvrtak
30.3. – 26.10.2023.

Sve detalje možete pronaći na sajtu: https://www.airserbia.com/en/travel-destinations/flights-to-belgrade

Aerodrom Salcburg sa nestrpljenjem očekuje da vas dočeka kao putnika u Beogradu ili gde god želite da putujete iz Salcburga. Kompletan raspored letova možete pronaći ovde: https://www.salzburg-airport.com/fluege-anreise/fluege/saisonflugplan

16.11.2022.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić doneo je odluku o raspisivanju javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u konkurs moguće je izvršiti klikom OVDE.

Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“.

Pozivamo državljane Republike Srbije koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu da učestvuju u istraživanju.  Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste da dobijemo što potpuniju sliku o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim karakteristikama naših građana u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju, potrebno je da se registrujete i  popunite Upitnik

Републички завод за статистику, у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године, спроводи: „Истраживање о држављанима Републике Србије који живе у иностранству“.

Позивамо држављане Републике Србије који, са свим члановима свог домаћинства или као самачко домаћинство, живе у иностранству да учествују у истраживању.  Сврха спровођења овог истраживања јесте да добијемо што потпунију слику о бројности и основним демографским, миграторним, образовним карактеристикама наших грађана у иностранству.

Уколико желите да учествујете у истраживању, потребно је да се региструјете и  попуните Упитник

POZIVI ZA GLASANJE NA PREDSTOJEĆIM IZBORIMA 03.04.2022. GODINE

Obaveštavamo da je Generalni konzulat Republike Srbije u Salcburgu, svim državljanima Republike Srbije, koji su blagovremeno poslali propisno ispunjene prijave i za koje je doneto rešenje o glasanju u inostranstvu, poslao pozive za glasanje, na adresu navedenu u prijavi, za izbore koje će se održati 03. aprila 2022. godine u vremenu od 07:00 do 20:00 časova na

- biračkom mestu br. 4 u Salcburgu (Generalni konzulat R. Srbije u Salcburgu - Schallmooser Hauptstrasse 99, 5020 Salzburg)

- biračkom mestu br. 5 u Lincu (Počasni konzulat R.Srbije u Lincu - Eduard Süss Strasse 19, 4020 Linz)

Molimo sve građane, koji su poslali prijave za glasanje da, pre dolaska na biračko mesto, na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije dodatno provere svoj upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu. Provera se može izvršiti putem linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/ unošenjem JMBG i broja lične karte ili pasoša.

Ukoliko ne dobijete poziv (npr. zbog netačne adrese ili kašnjenja poštanske isporuke) molimo da na glasanje dođete ukoliko ste proverom na navedenom linku utvrdili da ste upisani u birački spisak za glasanje u Austriji u Salcburgu ili Lincu.

OBAVEZNO je da prilikom dolaska na glasanje ponesete važeći identifikacioni dokument R. Srbije (biometrijski pasoš ili ličnu kartu) i da na biračkom mestu nosite zaštitne FFP2 maske.

Poštovani sugrađani,
Obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, doneo

ODLUKU O O RASPISIVANJU IZBORA
ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Izbori će se održati u nedelju, 03. aprila 2022. godine.

Obaveštavamo vas da svi punoletni građani, državljani Republike Srbije, koji se nalaze u Republici Austriji, a koji žele da glasaju, mogu to da učine samo ukoliko se do subote, 12. marta 2022. godine (rok ističe u ponoć tog dana) prijave za glasanje u inostranstvu i to diplomatsko-konzularnom predstavništvu u kojem nameravaju da glasaju ili opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta u zemlji.

Neophodno je popuniti Zahtev za upis u birački spisak podatka, da će birač glasati u inostranstvu (zahtev možete preuzeti OVDE), bez obzira da li ste ranije glasali u inostranstvu.

Popunjen zahtev (ili zahteve), uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (pasoša, iščitane lične karte) moguće je dostaviti putem pošte (adresa: Generalkonsulat der Republik Serbien, Schallmooser Hauptstr. 99, 5020 Salzburg), na mejl konzulata (genconsulate.salzburg@mfa.rs) ili lično u ovom Generalnom konzulatu, radnim danima.

Generalni konzulat R. Srbije u Salcburgu nadležan je za sledeće savezne pokrajine: Salcburg (Salzburg), Gornja Austrija (Oberösterreich), Tirol (Tirol) i Forarlberg (Vorarlberg). Za ostale delove Austrije, nadležna je Ambasada R. Srbije u Beču. Biračko pravo u ovom Generalnom konzulatu mogu ostvariti i oni državljani R. Srbije koji pouzdano znaju da će 03.04.2022. turistički boraviti u Salcburgu. Uslov je da se prethodno prijave na naš birački spisak, na osnovu sledećeg uputstva, odnosno postupka prijave:  

Obaveštenje o postupku prijave: Da bi se ostvarilo biračko pravo, državljani Republike Srbije mogu na osnovu Jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) elektronski proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak, preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije (MDULS) odnosno sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs

a) ukoliko je lice upisano u Jedinstven birački spisak u Republici Srbiji, onda se diplomatsko-konzularnom predstavništvu podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podataka u inostranstvu;

- Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu

b) ukoliko lice nije upisano u Jedinstven birački spisak u Republici Srbiji, onda podnosi dva zahteva:

- Zahtev za upis u Jedinstven birački spisak i
- Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu.

Neophodno je popuniti "Zahtev za upis u birački spisak podataka, da će birač glasati u inostranstvu", bez obzira da li ste ranije glasali u inostranstvu.

Generalni konzulat Republike Srbije u Salcburgu raspisuje konkurs za honorarno radno mesto za asistenta GK. Radno vreme je 3 sata dnevno. Na konkurs se mogu prijaviti kandidati na završnoj godini studija, mastera ili doktorskih studija u Austriji ili da već imaju fakultetsku diplomu. Uslov je i odlično poznavanje nemačkog jezika (C1 nivo ili školovanje na nemačkom jeziku), kao i odlično poznavanje srpskog jezika za usmenu i pisanu komunikaciju, uz poznavanje ćirilice.

Molimo da prijave sa biografijom šaljete na mail: genconsulate.salzburg@mfa.rs

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

15.jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković zvaničnu posetu Austriji započeo je sastankom sa ministarkom za digitalizaciju i privredu Margaret Šrambek sa kojom je razgovarao o ekonomskoj saradnji, digitalizaciji državne uprave i dualnom obrazovanju.

Selaković je naglasio da je Austrija, sa uložene dve milijarde 570 miliona evra u periodu od 2010. do 2020. godine, druga zemlja investitor u srpsku ekonomiju. Posebno je istakao podatak da oko 900 austrijskih preduzeća posluje u Srbiji, i da upošljavaju oko 22.000 naših građana, kao i da ti brojevi iz godine u godinu rastu.

Takođe, ministar je rekao da je današnji razgovor bio veoma značajan budući da su prisustvovali i predstavnici četiri velike kompanije koje posluju na srpskom tržištu.

Ministar je pomenuo kompaniju „Magna siting“ koja praktično namerava da gotovo celu svoju proizvodnju iz Evrope koncentriše u Srbiji.

Ohrabruje nas činjenica da nisu govorili samo o zapošljavanju jednostavne radne snage, nego su govorili da će svoj sektor razvoja prebaciti u Srbiju, zbog pogodnosti koje pruža srpsko tržište - IT sektor“, rekao je Selaković.

Govoreći o trgovinskoj razmeni, ministar je rekao da je 2020. godine ona iznosila milijardu i 70 miliona evra, što je 14 odsto niže u odnosu na 2019, ali da rast našeg izvoza od skoro 15 odsto i uvoza iz Austrije od 18 odsto pokazuju da ćemo tokom ove godine uspeti da nadoknadimo ono što smo tokom prošle godine propustili.

Selaković je istakao da je ministarka Šrambek pohvalila podatak da je Srbija prva u regionu uvela informatiku kao obavezni predmet osnovcima i činjenicu da smo ove godine imali prvu generaciju od 67.000 učenika na maloj maturi koji su prošli kroz sistem takvog obrazovanja.

Takođe, ministri su razgovarali i o dualnom obrazovanju, a ministar Selaković je upoznao austrijsku ministarku sa činjenicom da ove godine u Srbiji počinje uvođenje dualnog obrazovanja na nivou univerziteta.

Ministar je rekao da je na sastanku razgovarano i o mogućnosti saradnje u digitalizaciji državne uprave i naveo podatak da Austrija ove godine ulazi u program izrade vozačkih dozvola koje će biti integrisane u mobilne telefone.

15.jul 2021.godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković obišao je danas memorijalni kompleks Mauthauzen i položio vence na vojničkim grobljima Rajferdorf i Ašah.

Ovom prilikom ministar je istakao da je izuzetno važno negovati kulturu sećanja na naše pretke.

„Veoma je važno da se sećamo svojih predaka koji su živote ugradili u temelje slobodne, suverene i samostalne Srbije koja i danas postoji, uzdiže se i razvija. Srbije koja danas sa Austrijom zajednički gradi škole i fabrike i ide putem neke bolje budućnosti“, rekao je ministar.

Poručio je da od Austrijanaca možemo da naučimo kako se ovakva mesta održavaju i drži do toga da se svaka žrtva obeleži.

„Naši preci su svoje živote dali da bi mi danas živeli u slobodnoj Srbiji, koja ne da na sebe, ali koja svakome pruža ruku prijateljstva da u miru gradimo bolju i svetliju budućnost“, podvukao je ministar.

Ministar je rekao da je u Gornjoj Austriji, Lincu i okolini, sahranjeno 50.000 Srba, a da danas ovde živi i radi toliki broj naših sunarodnika, kao i da oni predstavljaju važnu sponu između Srbije i Austrije.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Republike Srbije, koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore/

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23,59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije, kao i o tačnom vremenu, kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Republike Srbije moći će da biraju između vakcina "Fajzer", "Sinofarm" i "Sputnjik Ve", dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije, koji žive u inostranstvu.

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju četiri vakcine.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

U Srbiji je dato 1.918.443 doze vakcina protiv korona virusa, a 667.138 osoba je primilo i drugu dozu vakcine.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju datih drugih doza na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.

Srbija je sada na prvom mestu u regionu i po ukupnom broju revakcinacija, a prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinacija na milion stanovnika u svetu, Srbija je na šestom mestu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i SAD.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.

NABAVKA VAKCINA

Prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju stigle 22. decembra.

*16. januara – stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ ( reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina.

*5. marta – isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije "Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik Ve” na Institutu „Torlak“ početi do 20. maja ove godine, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru Torlaka, dogovoreno da se fabrika za Sinofarm vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

Srbija je naručila ukupno 14. 832.200 vakcina, do 7. marta nabavljeno 2,62 miliona vakcina.

*4. marta - vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).*

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija, održana je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom biće održana od 16. do 19. marta.

Nakon ovoga, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“.
20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANJE VAKCINA ZEMLJAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok će danas, 12. marta, biti isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

Vlada Republike Srbije izradila je dve brošure u kojima su predstavljene mogućnosti u vezi sa investiranjem u istraživanje i razvoj i nove tehnologije u Republici Srbije.

Kako biste otvorili brošure kliknite na sledeće linkove:

https://innovations.serbiacreates.rs/

https://inovacije.srbijastvara.rs/

Državljanima Srbije je od 24.06.2021. godine dozvoljen ulazak u Austriju za sve kategorije lica, nakon što je Republika Srbija stavljena na listu tzv. bezbednih zemalja (lista A)
Dosadašnja obavezna elektronska registracija (Pre-Travel-Clearance-PTC) pre putovanja u Austriju više ne važi za vakcinisana lica, lica koja su preležala Covid-19 i testirana lica.
Prilikom ulaska u Austriju potrebno je imati sertifikat o vakcinaciji ili uverenje o preležanoj bolesti ili negativan test na COVID (PCR ili antigenski), pod uslovom da je lice koje ulazi u zemlju u prethodnih 10 dana boravilo isključivo u jednoj od tzv. bezbednih zemalja.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije postavilo je spisak digitalnih sadržaja koje su pripremile ustanove kulture u Republici Srbiji, kako bi se što širem krugu zainteresovanih korisnika omogućio pristup kulturnim sadržajima iz R. Srbije.

Korisni linkovi:

Ministarstvo kulture: http://kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

Digitalna solidarnost: https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

Pretraživač kulturnog nasleđa: https://kultura.rs/

Narodna banka Srbije je, radi unapređenja informisanosti naših građana, koji žele da se vrate u R.Srbiju, izradila Finansijski vodič za povratnike (kliknite na link).

Narodna banka Srbije - Finansijski vodič za povratnike

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u R.Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15 Zakona o strancima. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 76/2019 od 25. oktobra 2019. godine i stupa na snagu 02.novembra 2019. godine.

Za ceo članak RTS kliknite na fotografiju:

Slika je zaštićena autorskim pravima

Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu koje su donete 19. juna 2019. godine možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

Molimo sve građane, koji nam se putem maila (genconsulate.salzburg@mfa.rs) obraćaju za informacije za izradu novog pasoša, da nam dostave sledeće podatke:

- gde je izrađen poslednji biometrijski pasoš (u policijskoj upravi u Srbiji ili u GK Salcburg)

- tačan datum isteka pasoša

- u kojoj austrijskoj pokrajini imaju regulisano prebivalište

- kontakt telefon.

S poštovanjem,

GK R.Srbije u Salcburgu

Upozoravaju se građani da ukoliko im se obraćaju lica, odnosno organizacije (udruženja), koja „nude“ konzularne usluge pozivajući se na ugovorno regulisanu saradnju sa Ambasadom Republike Srbije u Beču, odnosno Konzularnim odeljenjem, kao i Generalnim konzulatom u Salcburgu da takva saradnja nije nikad uspostavljena. Diplomatsko konzularna predstavništva Republike Srbije u Republici Austriji pružaju usluge našim građanima u skladu sa zakonom definisanim nadležnostima, kao i do sada te je nuđeno posredovanje protivpravno.

Pogrom na Kosovu i Metohiji 17-18. marta 2004. godine

Da se nikad više ne ponovi i ne zaboravi!

Posledice divljanja albanskih ekstremista na Kosovu tokom 17. i 18. marta 2004. godine su jezive - ubijeno je 19 civila, ranjeno i povređeno više od 950 ljudi (uklj. oko 100 vojnika međunarodnih trupa i policajaca), uništene su 35 pravoslavne crkve, razoreno je i spaljeno 935 srpskih kuća, proterano je više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca. Šest gradova i devet sela su etnički očišćeni ...

Poštovani zemljaci, dragi prijatelji,

imamo čast i zadovoljstvo da vas obavestimo da se pod pokroviteljstvom NJ.K.V. Princa Aleksandra i Princeze Katarine Karađorđević, u Beogradu od 20. do 22. juna 2019. održava Deseta konferencija srpske medicinske dijaspore. Cilj konferencije je da okupi srpske lekare iz inostranstva, kao i međunarodne medicinske stručnjake da se udruže u misiji podrške srpskom zdravstvenom sistemu, promovišući solidarnost, prijateljstvo i razmenu znanja.

Molimo lekare srpskog porekla zainteresovane za učešće na konferenciji da nas kontaktiraju.

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 18. januara 2019. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau, nosioce svih vrsta pasoša, prema kojoj ovi državljani mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R.Srbije do 90 dana od datuma ulaska u R.Srbiju u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima. Odluka je objavljana u „Službenom glasniku RS“, broj 3/2019 od 18.01.2019. godine i stupa na snagu 25.01.2019. godine.

Obaveštavaju se državlјani Republike Srbije koji su rođeni na teritoriji bivših Republika SFRJ, a u prethodnom periodu nisu pokrenuli postupak za upis u matične knjige Republike Srbije, bez odlaganja pokrenu odgovarajuće upravne postupke iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i regulišu obavezu upisa u MKR u Republici Srbiji.

U protivnom, neće biti u mogućnosti da pribave nove putne isprave ukoliko prilikom podnošenja zahteva budu prilagali izvode iz matične knjige rođenih koje su izdali organi iz bivših Republika SFRJ.

Vlada R. Srbije je donela odluku o ukidanju viza za državljane Antigva i Barbuda, Grenade, Komonvelta Dominika i Trinidada i Tobaga, nosioce svih pasoša koji mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 90 dana od datuma ulaska u R. Srbiju u periodu od 180 dana.
     Za Za državljane Antigva i Barbuda, Grenade i Komonvelta Dominika odluka je stupila na snagu 26.10.2018. godine, a za državljane Trinidad i Tobaga 03.11.2018.godine.

Vlada IR Irana je, na osnovu reciprociteta, donela Odluku o stavljanju van snage Odluke o bezviznom režimu za državljane R.Srbije, nosioce običnih pasoša. Odluka stupa na snagu 25.10.2018. godine i od tog datuma državljanima R.Srbije za ulazak i boravak na teritoriji IR Iran, je potrebna viza.

Vlada Republike Srbije je 08. oktobra 2018. godine donela Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u R. Srbiju za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša.

Odluka stupa na snagu 17. oktobra 2018. godine.

Od tog datuma je državljanima Islamske Republike Iran, nosiocima običnih pasoša, potrebna viza za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji R. Srbije.

Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici odžanoj 24. maja 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Azerbejdžan, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od stoosamdeset (180) dana, ukolio ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 39/2018 od 25. maja 2018. godine i stupa na snagu 2. juna 2018. godine.

Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici odžanoj 24. maja 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11 Zakona o strancima. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 39/2018 od 25. maja 2018. godine i stupa na snagu 2. juna 2018. godine.

Državljani ove države, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu koji je duži od 30 dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije. Ukoliko žele da uđu u R. Srbiju, a već su boravili 30 dana bez vize, od dana ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, u skladu sa Odlukom Vlade, za sledeći ulazak u R. Srbiju treba da podnesu zahtev za vizu.

Obaveštavamo da je sporazum između Vlade R. Srbije i Vlade R. Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, potpisan u Beogradu, novembra 2016. godine, stupio na snagu januara 2018. godine. Od tog datuma državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, imaju pravo na ulazak, tranzit i boravak na teritoriji države druge strane bez vize, u trajanju do devedeset (90) dana od datuma ulaska.

Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije na sednici održanoj 28. decembra 2017. godine donela Odluku o ukidanju viza za državljane R. Surinam, nosice svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku R. Srbije" br. 199/2017 od 29. decembra 2017. godine i stupa na snagu 05.01.2018. godine.  

Državljani R. Surinam, nosioci svih pasoša koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbiji u periodu koji je duži od (30) dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije. Ukoliko žele da uđu u R. Srbiju, a već su boravili 30 dana bez vize, od dana ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, u skladu sa Odlukom Vlade, za sledeći ulazak u R. Srbiju treba da podnesu zahtev za vizu. 

Vlada R. Srbije je, na sednici održanoj 8. decembra 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane R. Gvineje Bisao, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku R. Srbije" br. 111/2017 od 11.12.2017. godine i stupa na snagu od 19.12.2017. godine.

Državljani R. Gvineje Bisao, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu koji je duži od 30 dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije. Ukoliko žele da uđu u R. Srbiju, a već su boravili 30 dana bez vize, od dana ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, u skladu sa Odlukom Vlade, za sledeći ulazak u R. Srbiju treba da podnesu zahtev za vizu.

Vlada IR Irana donela Odluku o ukidanju viza za državljane R. Srbije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj mogu da uđu i borave na teritoriji IR Iran do 30 dana u periodu od godinu dana. Odluka je stupila na snagu 1. novembra 2017. godine.

Vlada R. Srbije je, na svojoj sednici održanoj 6. oktobra 2017. godine, donela Odluku kojom se ukidaju vize za državljane R. Indonezije, nosioce obicnih pasoša, prema kojoj oni od 14. oktobra 2017. mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana.

Sporazum između Vlade R. Srbije i Vlade Kraljevine Tajland o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, potpisan u Beogradu, 4. decembra 2015. godine, stupio je na snagu 08. septembra 2017. godine. Od tog datuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, imaju pravo na ulazak, tranzit i boravak na teritoriji države druge strane bez vize, u trajanju od 90 dana od datuma ulaska.

Sporazum između Vlade R. Srbije i Vlade Republike Indonezije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, potpisan u Džakarti, 27. aprila 2016. godine, stupio je na snagu 02. septembra 2017. godine. Od tog datuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, imaju pravo na ulazak, tranzit i boravak na teritoriji države druge strane bez vize, u trajanju od 90 dana od datuma ulaska.

Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 22. avgusta 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indije, nosioce običnih pasoša , prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl.11. Zakona o strancima. Odluka je ojavljena u "Službenom glasniku R. Srbije" br. 79/2017 od 25.08.2017. godine i stupa na snagu 02.09. 2017. godine

Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 22. avgusta 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša , prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl.11. Zakona o strancima. Odluka je ojavljena u "Službenom glasniku R. Srbije" br. 79/2017 od 25.08.2017. godine i stupa na snagu 02.09. 2017. godine

Obaveštavamo sve naše građane sa boravkom u Republici Austriji da je 7. februara 2017. godine stupila na snagu izmena Uredbe o sprovođenju zakona o vozačkim dozvolama R. Austrije, kojom se u Republici Austriji priznaju vozačke dozvole izdate u Republici Srbiji, što znači da se ukida dosadašnja obaveza polaganja vozačkog ispita za sve kategorije vozila. Informacije o dokumentima, koje je neophodno priložiti uz zahtev za zamenu vozačkih dozvola, mogu se naći na sledećem linku:

http://www.polizei.gv.at/wien/buergerservice/fuehrerschein/4/umschreibung.aspx

Sporazum između Vlade R. Srbije i Vlade NR Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, potpisan u Rigi 5. novembra 2016. godine, stupa na snagu 15. januara 2017. godine.

Od tog datuma, državljani obe države, nosioci običnih pasoša, imaju pravo na ulazak, tranzit i boravak na teritoriji države druge strane bez vize, u trajanju od 30 (trideset) dana od datuma ulaska.

Primena Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS, br.18/2016 - dalje ZOUP) počeće od 01. juna 2017. godine, osim odredaba članova 9., 103. i 207, sa čijom će se primenom početi od 08. juna 2016. godine. Navedene odredbe Zakona predviđaju da je organ, koji vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, dužan da ih po službenoj dužnosti pribavlja i obrađuje. Od stranke će se, ubuduće, zahtevati dostavljanje podataka neophodnih radi njene identifikacije i dostave dokumenata, koja potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija u R. Srbiji.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave R. Srbije - OBAVEŠTENJE

Izvod iz Zakona o opštem upravnom postupku

Glavni argumenti Rrepublike Srbije o neprihvatljivosti članstva "Kosova" u UNESCO

Salcburg, 04.07.2013

Generalni konzulat Republike Srbije u Salcburgu obavešten je nedavno da na njegovom juristdikcionom području postoje četiri centra u kojima se može zatražiti pomoć u vezi sa priznavanjem kvalifikacija stečenih van Austrije – u Gornjoj Austriji (Linc), Salcburgu (Salcburg), Tirolu (Insbruk), Forarlberg (Feldkirh) a u kojima se može dobiti besplatna informacija na više jezika, odnosno savet ili praktična pomoć u postupku priznavanja ili ocene kvalifikacija, u cilju adekvatne integracije u austrijsko tržište rada.
 

Da se nikad više ne ponovi i ne zaboravi!

Posledice divljanja albanskih ekstremista na Kosovu tokom 17. i 18. marta 2004. godine su jezive - ubijeno je 19 civila, ranjeno i povređeno više od 950 ljudi (uklj. oko 100 vojnika međunarodnih trupa i policajaca), uništene su 35 pravoslavne crkve, razoreno je i spaljeno 935 srpskih kuća, proterano je više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca. Šest gradova i devet sela su etnički očišćeni ...