Са жаљењем обавештавамо да је Влада Републике Србије прогласила 2. новембар за Дан жалости поводом трагедије која се догодила у Новом Саду. Тим поводом, у просторијама Генералног конзулата Републике Србије у Салцбургу ће бити отворена Kњига жалости у

суботу, 02. новембра 2024. од 10.00 до 15.00 часова,

недељу, 03. новембра 2024. од 10.00 до 15.00 часова,

понедељак, 04. новембра 2024. године од 10.00 до 15.00 часова.

Уписивање у електронску књигу жалости могуће је путем мејл адресе:

genconsulate.salzburg@mfa.rs

Генерални конзулат Републике Србије у Салцбургу саучествује у жалости са породицама настрадалих и нада се брзом опоравку повређених.

5. август 2024. године

Амбасада Република Србије у Републици Аустрији моли представнике кровних савеза, удружења, организација и значајних клубова у Аустрији који су заинтересовани да учествују на манифестацији „Јединство и снага-Србија“, а која је планирана да се одржи од 30. августа до 1. септембра 2024. године у Београду, обавесте Амбасаду до 10. августа 2024. године на мејл srb.emb.austria@mfa.rs. Амбасада ће на основу консулатација са пријављенима и критеријумима првенства и заступљености донети коначну одлуку о учесницима. 

Обавештавамо да је МСП И.Дачић донео одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.

Одлука о суфинансирању пројеката за регион и дијаспору

Поштовани суграђани,
Обавештавамо да је председник Републике Србије Александар Вучић, донео

ОДЛУКУ О РАСПИСИВАЊУ ИЗБОРА
ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Избори ће се одржати у недељу, 17. децембра 2023. године.

Обавештавамо вас да сви пунолетни грађани, држављани Републике Србије, који се налазе у Републици Аустрији, а који желе да гласају, могу то да учине само уколико се до суботе, 25. новембра 2023. године (рок истиче у поноћ тог дана) пријаве за гласање у иностранству и то дипломатско-конзуларном представништву у којем намеравају да гласају или општинској, односно градској управи по месту пребивалишта у земљи.

Неопходно је попунити Захтев за упис у бирачки списак податка, да ће бирач гласати у иностранству (захтев можете преузети ОВДЕ), без обзира да ли сте раније гласали у иностранству.

Попуњен захтев (или захтеве), уз копију важећег личног документа Републике Србије (пасоша, ишчитане личне карте) могуће је доставити путем поште (адреса: Generalkonsulat der Republik Serbien, Schallmooser Hauptstr. 99, 5020 Salzburg), на мејл конзулата (genconsulate.salzburg@mfa.rs) или лично у овом Генералном конзулату, радним данима.

Генерални конзулат Р. Србије у Салцбургу надлежан је за следеће савезне покрајине: Салцбург (Salzburg), Горња Аустрија (Oberösterreich), Тирол (Tirol) и Форарлберг (Voгarlberg). За остале делове Аустрије, надлежна је Амбасада Р. Србије у Бечу. Бирачко право у овом Генералном конзулату могу остварити и они држављани Р. Србије који поуздано знају да ће 17.12.2023. туристички боравити у Салцбургу. Услов је да се претходно пријаве на наш бирачки списак, на основу следећег упутства, односно поступка пријаве:  

Обавештење о поступку пријаве: Да би се остварило бирачко право, држављани Републике Србије могу на основу Јединственог матичног броја грађана (ЈМБГ) електронски проверити да ли су уписани у Јединствени бирачки списак, преко сајта Министарства за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије (МДУЛС) односно следећег линка: https://upit.birackispisak.gov.rs

а) уколико је лице уписано у Јединствен бирачки списак у Републици Србији, онда се дипломатско-конзуларном представништву подноси само Захтев за упис у бирачки списак података у иностранству;

- Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству

б) уколико лице није уписано у Јединствен бирачки списак у Републици Србији, онда подноси два захтева:

- Захтев за упис у Јединствен бирачки списак и
- Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству.

Неопходно је попунити "Захтев за упис у бирачки списак података, да ће бирач гласати у иностранству", без обзира да ли сте раније гласали у иностранству.

01. новембар 2023.

Поводом предстојећих избора у Републици Србији, расписаним за 17. децембар 2023. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:
Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 25. новембра 2023. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.
Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.
Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.
По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати орема месту боравишта у иностранству.
Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.
Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.
Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.
Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”
Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs 

Књига жалости

Поводом трагичног губитка живота у основној школи ,,Владислав Рибникар“ у Београду 03. маја 2023. године, Влада Републике Србије је прогласила тродневну жалост, почевши од 05. маја, закључно са 07. мајом 2023. године.

Генерални конзулат Републике Србије у Салцбургу је захвалан за све до сада  пристигле поруке којима се изражава подршка и изјављује саучешће у овим тужним тренуцима.

Књига жалости ће бити отворена у просторијама Генералног конзулата Републике Србије у Салцбургу, Schallmooser Hauptstrasse 99, 5020 Salzburg, и сви који желе да одају почаст жртвама могу да се упишу у следећим терминима:

Петак 5. мај  - од 10.00  до 15.30 часова
Субота 6. мај - од 10.00 до 12.00 часова
Недеља 7. мај  - од 10.00  до 12.00 часова
Понедељак 8. мај - од 10.00 до  15.30 часова

За лица која нису у могућности да дођу у просторије Генералног конзулата, електронске  поруке жалости се могу послати на имејл адресу:

genconsulate.salzburg@mfa.rs

У Генералном конзулату Републике Србије у Салцбургу се од 01.02.2023. године издају параметари за електронску идентификацију лица, односно QR код за инсталирање мобилне апликације Consent ID.

Заинтересована лица дужна су да лично дођу у просторије Генералног конзулата и са собом понесу свој важећи идентификациони документ Републике Србије (личну карту или пасош).

Ради издавања параметара, пре доласка у Конзуларно одељење потребно је да се лице региструје на порталу Е-управе, преко следећег линка: https://eid.gov.rs/sr-Cyrl-RS/pocetna

Конзуларна услуга издавања параметара за електронску идентификацију се не наплаћује

Генерални конзулат Републике Србије у Салцбургу обавештава да ће Ер Србија летети између Салцбурга и Београда од 4. марта до 26. октобра 2023, према следећем распореду летења:

Субота
4.3. – 25.3.2023.

Среда
8.3. – 22.3.2023.

Недеља
26.3. – 22.10.2023.

Уторак
28.3. – 24.10.2023.

Четвртак
30.3. – 26.10.2023.

Све детаље можете пронаћи на сајту: https://www.airserbia.com/en/travel-destinations/flights-to-belgrade

Аеродром Салцбург са нестрпљењем очекује да вас дочека као путника у Београду или где год желите да путујете из Салцбурга. Комплетан распоред летова можете пронаћи овде: https://www.salzburg-airport.com/fluege-anreise/fluege/saisonflugplan

16.11.2022.

Министар спољних послова Ивица Дачић донео је одлуку о расписивању јавног позива за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Увид у конкурс могуће је извршити кликом ОВДЕ.

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“.

Pozivamo državljane Republike Srbije koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu da učestvuju u istraživanju.  Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste da dobijemo što potpuniju sliku o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim karakteristikama naših građana u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju, potrebno je da se registrujete i  popunite Upitnik

Републички завод за статистику, у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године, спроводи: „Истраживање о држављанима Републике Србије који живе у иностранству“.

Позивамо држављане Републике Србије који, са свим члановима свог домаћинства или као самачко домаћинство, живе у иностранству да учествују у истраживању.  Сврха спровођења овог истраживања јесте да добијемо што потпунију слику о бројности и основним демографским, миграторним, образовним карактеристикама наших грађана у иностранству.

Уколико желите да учествујете у истраживању, потребно је да се региструјете и  попуните Упитник

06. децембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић честитао је данас савезном канцелару Аустрије Карлу Нехамеру и министру за европске и међународне послове Александеру Шаленбергу ступање на дужност.

Министар Селаковић, који се у јулу у Бечу са Нехамером састао у време док је он био на функцији министра унутрашњих послова, истакао је у честитки да је управо тај разговор потврдио да постоји подударност ставова и заједнички интереси у читавом низу питања од значаја за наше две земље.

„Уверен сам да ће билатерални односи Републике Србије и Републике Аустрије наставити да се развијају и у периоду пред нама, на основама међусобног поверења и узајамног разумевања, чему сам спреман да пружим снажан лични допринос“, навео је Селаковић.

У честитки шефу аустријске дипломатије Шаленбергу министар Селаковић је поручио да је Србија заинтересована да континуирано унапређује односе са Аустријом у свим областима од обостраног значаја и на темељима узајамног поштовања и уважавања.

„Пуноправно чланство Републике Србије у ЕУ остаје наше стратешко опредељење, због чега високо ценимо Вашу континуирану подршку у процесу спровођења реформских активности наше земље, уз уверење да ћемо и убудуће моћи да рачунамо на адекватно вредновање оствареног напретка“, навео је Селаковић.

01. децембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Стокхолму са министром за европске и међународне послове Аустрије Михаелом Линхартом.

Министар Селаковић је констатовао да су односи Србије и Аустрије веома добри, стабилни и свеобухватни, посебно нагласивши да је политички дијалог две земље интензиван и да га карактеришу учестали контакти на свим нивоима. Шеф српске дипломатије је, том приликом, позвао свог колегу у Београд, у званичну посету Србији.

Селаковић је рекао да веома ценимо то што се Аустрија залаже за политику проширења ЕУ и захвалио је на снажној подршци коју нам та земља пружа на европском путу.

Током састанка, министри су разменили мишљења и о актуелним регионалним питањима.

Министар Селаковић сутра ће учествовати на 28. Министарском савету ОЕБС-а који се одржава у Стокхолму, а на маргинама биће реализовани бројни билатерални сусрети са шефовима дипломатија.

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

Generalni konzulat Republike Srbije u Salcburgu raspisuje konkurs za honorarno radno mesto za asistenta GK. Radno vreme je 3 sata dnevno. Na konkurs se mogu prijaviti kandidati na završnoj godini studija, mastera ili doktorskih studija u Austriji ili da već imaju fakultetsku diplomu. Uslov je i odlično poznavanje nemačkog jezika (C1 nivo ili školovanje na nemačkom jeziku), kao i odlično poznavanje srpskog jezika za usmenu i pisanu komunikaciju, uz poznavanje ćirilice.

Molimo da prijave sa biografijom šaljete na mail: genconsulate.salzburg@mfa.rs

25. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу.

4. септембар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић исказала је данас у разговору са савезним канцеларом Републике Аустрије Себастијаном Курцом захвалност на конструктивној подршци и помоћи коју Аустрија пружа у процесу европских интеграција, и додала да ће Србија и у будућности знати да цени и поштује ово партнерство и снажно залагање Аустрије унутар Европске уније за европски пут Србије и Западног Балкана.
Премијерка је, говорећи о европским интеграцијама, истакла да очекује да ће током словеначког председавања Савету Европске уније напредак Србије бити позитивно оцењен што ће, како је истакла, резултирати и отварањем спремних кластера.
Наводећи да ће се Аустрија и у будућности залагати за европску перспективу и чланство Србије у Европској унији, аустријски канцелар је честитао на успеху и снажној борби државе у очувању стабилне економије током тешких пандемијских услова.
Курц је истакао да је Србија важан привредни партнер, додајући да у скорој будућности очекује значајне аустријске инвестиције на нашем тржишту, захваљујући, како је објаснио, не само добром економском, већ и политичком партнерству.
Наглашавајући да је за Србију стабилност региона изузетно значајно питање, председница Владе изразила је забринутост због актуелне ситуације у преговорима Београда и Приштине, неуспеха у имплементацији договореног Бриселским споразумом и сигурности српског и неалбанског становништва на Косову и Метохији, због учесталих напада.
Савезни канцелар истакао је да Аустрија подржава дијалог Београда и Приштине, који је оценио као веома значајан процес и пресудан за стабилност и напредак региона.
Он је навео да ће Аустрија и у будућности представљати важног партнера Србији у оквиру Европске уније и пружати помоћ и подршку по свим за нашу земљу кључним питањима.
Председница Владе честитала је аустријском канцелару на Ордену Републике Србије на ленти, највишем државном одликовању, урученом за нарочите личне заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа двеју земаља.

04.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас  у радну посету савезног канцелара Републике Аустрије Себастијана Курца и уручио му Орден Републике Србије на ленти за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа две земље.

"Преданост коју годинама показујете у јачању наших укупних односа од огромног је значаја за Србију и за мене лично као председника. Оставили сте велики утисак и пре него што сте изабрани за савезног канцелара. Србија је захвална на личном доприносу. Уверени смо да ћемо аустријску подршку имати и  убудуће", рекао је председник Вучић и додао да му је част и посебно задовољство да аустријском канцелару, као осведоченом пријатељу, уручи највише државно одликовање. Он је истакао да је за Србију посебно важно да може да рачуна на пријатељску подршку Аустрије у моментима када се суочава са тешкоћама, од мигрантских криза до пандемије.

„Желим да кажем да смо удвостручили сарадњу у последњих десет година, добрим делом захваљујући залагању канцелара Курца. Хвала на томе што подстичете инвеститоре да долазе у Србију и што бринете о нашем народу који живи у Аустрији. Ово за нас није ни мали ни безначајан  дан“ рекао је председник Вучић. Он је пренео да је са аустријским канцеларом разговарао о новим инвестицијама  и најавио четири значајне инвестиције из Аустрије до краја године.

„Сваки политички сигнал од некога ко има тако доминантну подршку у Аустрији као што је има канцелар Kурц је важан  јер отвара пут и говори да је добро улагати у Србију“, нагласио је председник Вучић и додао да ће Србија наставити да ради са Привредном комором Аустрије, као и са Швајцарском и Немачком и по питању дуалног образовања.

„По последњим подацима, од 4. 000 ђака које смо школовали по том принципу, 70 одсто је у својој струци добило посао. То су промене које смо најављивали, иако смо били критиковани. То су  важне ствари због којих Србија иде напред“, рекао је председник Вучић и истакао да је фискална ситуација у Србији добра, да  је јавни дуг стабилан и да је Србија земља у којој најбрже расту плате и пензије у целом региону, те да је привукла 61 одсто свих страних инвестиција на Западном Балкану.

„Не бисмо то све могли да немамо овакве пријатеље, људе који верују у Србију и њену будућност, као што ми верујемо у њихово знање, технологију и подршку“, поручио је председник Вучић.

Савезни канцелар Републике Аустрије Себастијан Курц је истакао да се увек трудио да има добар контакт са земљама Западног Балкана и изразио задовољство због добре економске размене Аустрије са Србијом, која је највећи економски партнер Аустрије на Западном Балкану.

"Веома нас радује што у Аустрији имамо многе људе који вуку корене са Западног Балкана и који су дали велики допринос нашем друштву", навео је аустријски канцелар Курц и додао да жели да честита Србији на успеху у борби са пандемијом вируса корона јер је међу првима почела са вакцинацијом, чак и пре неких држава чланица ЕУ. Он је истакао и да га радује што постоји добра сарадња српске и аустријске полиције.

„У последњим годинама смо имали велики изазов у виду миграција и Србија је дала велики допринос у борби против илегалних миграција“, рекао је аустријски канцелар и нагласио да се Аустрија унутар ЕУ контунирано залаже за поступак придруживања и европску перспективу Србије и земаља Западног Балкана.

"Ту ће и убудуће бити пуна подршка Аустрије и, у том смислу, захваљујем на доброј билатералној сарадњи на политичком нивоу, на доброј привредној сарадњи, али и на снажним међуљудским односима и повезаности која постоји између Аустрије и Србије", поручио је канцелар Републике Аустрије.

Извор / Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

22. јул 2021. године

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

20. јул 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

17. јул 2021. године

Министар спољних послова Никола Селаковић, сумирајући резултате своје посете Аустрији, рекао је да је посета била изузетно успешна и да су потврђени одлични односи и сарадња две земље.

Министар је указао на важне сусрете с аустријским званичницима, али посебно је говорио о сусретима с представницима Аустријско-српског пословног форума, представницима дијаспоре и српских удружења у Аустрији.

Када је у питању сусрет с представницима Аустријско-српског пословног форума, Селаковић је рекао да се чланови редовно окупљају и разговарају о будућим улагањима у Србији и нагласио да је то пример добре синергије у јачању билатералне сарадње Србије и Аустрије.

Говорећи о српској дијаспори, Селаковић је нагласио да у Аустрији живи преко 300.000 људи српског порекла, да су они држављани Аустрије и важан део аустријског друштва, али и да никако не раскидају спону са својом матицом.

Додао је да је разговарао и са представницима највећих српских удружења у Бечу - са представницима удружења Јединство, Бамби, Мокрањац и Просвјета. Поручио је да су разговарали о настави на српском језику и учењу ћирилице, о организацији Светосавског бала, као и о европској смотри српског фолклора и могућој организацији тог догађаја у Новом Саду.

Министар је похвалио и рад Амбасаде у Бечу на челу с амбасадором Родићем истакавши да је конзуларно одељење амбасаде најефикасније, али и најоптерећеније послом који обављају за наше грађане, као и да представљају одличан пример целој дипломатско-конзуларној мрежи.

Селаковић је подвукао да су разговори с аустријским министрима били прилика да се разговара о одличним економским успесима наше земље и великим аустријским инвестицијама у српску привреду. Оценио је да се интересовање за инвестиције наставља, да је разговарао са представницима компанија које послују у Србији, али и представницима нових компанија које желе да улажу у Србији.

Истакао је да се нада да ће до краја године у посету Србији доћи и министар спољних послова Александер Шаленберг и министарка за дигитализацију и привреду Маргарет Шрамбек.

Током посете Аустрији, министар се сусрео с епископом аустријско-швајцарским Андрејом који га је упознао с активностима СПЦ у Аустрији. Министар је обишао и меморијални комплекс Маутхаузен и положио венце на војничким гробљима Рајфердорф и Ашах.

Министар је посету завршио разговором са амбасадором Лаоса који из Беча покрива Србију. Поручио је да су размотрили сарадњу две земље, али и да је упутио позив министру спољних послова Лаоса да посети Београд приликом обележавања 60. годишњице Прве конференције несврстаних у октобру.
 

17. јул 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се у Бечу са представницима Аустријско-српског привредног форума и позвао их да дођу и улажу у Србији.

Министар је привреднике упознао са резултатима економске и фискалне консолидације у Србији, као и са инвестиционом климом.

Министар се осврнуо и на ситуацију током пандемије корона вируса подвлачећи да су главни задаци током последњих 18 месеци били очување јавног здравља и економије.

Селаковић је упознао присутне и са бројним мерама помоћи које је Влада донелa како би се у овим тешким тренуцима сачувала српска економија и привреда.

„Током 2020. године, корона године, Србија је имала раст од минус 0.5 одсто и били смо најбољи у Европи, а током првих 6 месеци ове године бележимо раст од 8 одсто“, рекао је министар.

Посебно је говорио о томе да је Србија обезбедила четири вакцине против корона вируса за своје грађане и информисао да је до сада имунизовано 50% пунолетног становништва.

Рекао је и да је Србија показала солидарност и донирала више од 240.000 вакцина комшијама, као и да смо позвали грађане БиХ и Северне Македоније да дођу и бесплатно се вакцинишу у Србији.

Говорећи о сарадњи Србије и Аустрије, Селаковић је изразио посебно задовољство податком да је Аустрија други највећи инвеститор у спрску економију, да је у последњих 10 година инвестирала више од две и по милијарде евра, као и да у Србији послују 733 аустријске компаније које запошљавају 22.000 људи.

Министар се осврнуо и на разговор са аустријском министарком за дигитализацију и привреду, којем су присуствовали и представници четири аустријске компаније које послују у Србији, али и да је добио информације о новим компанијама које су спремне да дођу у нашу земљу.

Поменуо је значај тога што је Србија прва у региону увела информатику као обавезни предмет основцима и чињеницу да смо ове године имали прву генерацију од 67.000 ученика на малој матури који су прошли кроз систем таквог образовања.

Селаковић је то посебно истакао, рекавши да се у бизнис-круговима Србија доживљава као земља пољопривреде што и јесте, али да је сада ИТ индустрија у Србији веома јака и заузима врло важно место.

Селаковић је обраћање завршио наглашавајући да је сарадња Србије и Аустрије веома добра, да има тенденцију даљег раста и позвао све присутне да дођу у Београд и Србију.

16. јул 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић сусрео се данас, током званичне посете Аустрији, са његовим преосвештенством, владиком аустријско-швајцарским Андрејом Ћилерџићем.

Министар Селаковић је епископа Андреја информисао о разговорима које је имао са представницима српске дијаспоре у Бечу и констатовао да држава и црква треба да доследно сарађују радећи на очувању културног и националног идентитета нашег народа у расејању.

Селаковић је епископу Андреју захвалио на томе што брине о неговању сећања на Србе који су током Првог и Другог светског рата преминули у заробљеништву на тлу Аустрије и затражио благослов да Србија у меморијалима широм Аустрије постави обележја са именима десетина хиљада наших страдалих сународника.

Саговорници су се сагласили о потреби заједничког рада на очувању српског језика и ћирилице и изналажењу најефикаснијих начина да српска деца у Аустрији не изгубе културну и идентитетску везу са матицом.

Владика Андреј је истакао да српски народ у Бечу својим радом, начином живота и црквеношћу чини част Србији, јер су, како је рекао, српске цркве у Аустрији пуне верника.

16. јул 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић разговарао је са председником Савезног већа Савезног парламента Аустрије Петером Раглом.

Селаковић је констатовао да су односи Србије и Аустрије веома добри и да их карактеришу учестали контакти на свим нивоима.

Поручио је да су интензиван политички дијалог и сусрети званичника добра основа за даље унапређење свих видова сарадње.

Говорећи о парламентарној сарадњи, шеф српске дипломатије изразио је задовољство недавним сусретом председника два парламента и чињеницом да се међупарламентарни дијалог води и кроз парламентарне групе пријатељства. Посебно је указао да су групе пријатељства значајан инструмент и потенцијал за сарадњу, имајући у виду и бројност наше дијаспоре.

Селаковић је истакао да је чланство у Европској унији приоритет наше спољне политике и стратешко опредељење и захвалио Аустрији на континуираној подршци коју нам пружа, како на највишем политичком нивоу, тако и кроз бројне програме обука и развојну помоћ.

Министар је поручио да је Србија опредељена за наставак отворене сарадње са Европском комисијом и поручио да би динамика приступних преговора требало да буде усклађенија са нашим реформским напорима, као и да се надамо скором отварању кластера.

Министар је нагласио да је регионална сарадња један од спољнополитичких приоритета наше земље, као и да се ближим повезивањем у региону западног Балкана подстиче укупан развој и добробит свих грађана.

Према речима министра, своје опредељење за унапређење регионалне сарадње Србија је демонстрирала и солидарношћу са суседима слањем пошиљки вакцина и омогућавањем вакцинације у Србији.

Када је у питању борба против корона вируса, Селаковић је изразио наду да ће, захваљујући напорима које обе земље улажу на плану превенције и имунизације становништва, ускоро успети да се изборе са свим последицама.

16. јул 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Бечу са савезним министром унутрашњих послова Аустрије Карлом Нехамером.

Селаковић је захвалио саговорнику на доследној подршци коју Аустрија пружа Србији на плану евроинтеграција.

Такође, Селаковић је указао на веома добре економске односе и истакао да је Аустрија за нас један од најважнијих партнера на пољу економије.

Селаковић је поручио да је наша земља поуздан партнер Аустрији у полицијској сарадњи, а осврнуо се и на успешну посету министра Нехамера Београду током које је потписан Споразум између Владе Србије и Савезне Владе Аустрије о сарадњи у области заштите од катастрофа.

Наше земље, како је истакао, имају бројне заједничке интересе који се остварују управо кроз сарадњу министарстава унутрашњих послова.

Селаковић је нагласио да је стабилност и безбедност у региону један од приоритета Србије, што показујемо свакодневно ангажовањем на политичком, социјалном и економском плану, као и учешћем на мултилатералним форумима.

Селаковић је подвукао да је Србија опредељена да са европским партнерима сарађује на трајном решавању проблема ирегуларних миграција и борби против тероризма.

Додао је да је Србија од стране ЕУ препозната као поуздан и принципијелан партнер у борби против ирегуларних миграција, и поручио да европске земље, у суочавању са овим изазовом, не треба да штите само своје тржиште, већ и своју културу.
 

16. јул 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Бечу са министром за европске и међународне послове Александером Шаленбергом са којим је разговарао о билатералној сарадњи и могућностима за њено даље унапређење.

Селаковић је поручио да су односи Србије и Аустрије веома добри и да их карактеришу редовни контакти и комуникација на свим нивоима. Овом приликом, шеф српске дипломатије упутио је позив министру Шаленбергу да дође у узвратну посету, изразивши наду да ће се посета аустријског колеге реализовати до краја године.

Селаковић је истакао да је Аустрија други највећи инвеститор у српску економију и да је у последњих 10 година инвестирала две милијарде 585 милиона евра. Посебно је нагласио да у Србији послују 733 аустријске компаније које запошљавају 22.000 људи.

Такође, министар је рекао да је на састанцима добио информације о новим аустријским компанијама које су заинтересоване да инвестирају у Србији, а које нису биле на српском тржишту до сада.

Када је у питању даља економска сарадња, министар је истакао да је данашњи разговор био изузетно важан јер је са министром Шаленбергом разговарао о начинима да се нађе најбољи могући оквир за сарадњу која би допринела опоравку економија Србије и Аустрије у пост пандемијском париоду.

Министар је захвалио канцелару Курцу, аустријској Влади и колеги Шаленбергу на снажној подршци коју пружају Србији на нашем европском путу.

Министар је поручио да је аустријског колегу информисао о дијалогу Београда и Приштине, указао да је наша страна посвећена дијалогу, као и да је дијалог једини начин да се дође до решења.

Селаковић је нагласио да је потребно доћи до компромисног решења које би било одрживо и прихватљиво за обе стране.

„Мислимо да је могуће доћи до компромиса, није лако, али упркос свим разликама мислимо да је дијалог прави пут за постизање решења“, истакао је Селаковић.

Селаковић је рекао да је са аустријским колегом разговарао и о нашој дијаспори, о десетинама хиљада грађана нашег порекла који су аустријски држављани, као и да је захвалио аустријском колеги на свему што они добијају од Аустрије као државе.
 

15.jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković zvaničnu posetu Austriji započeo je sastankom sa ministarkom za digitalizaciju i privredu Margaret Šrambek sa kojom je razgovarao o ekonomskoj saradnji, digitalizaciji državne uprave i dualnom obrazovanju.

Selaković je naglasio da je Austrija, sa uložene dve milijarde 570 miliona evra u periodu od 2010. do 2020. godine, druga zemlja investitor u srpsku ekonomiju. Posebno je istakao podatak da oko 900 austrijskih preduzeća posluje u Srbiji, i da upošljavaju oko 22.000 naših građana, kao i da ti brojevi iz godine u godinu rastu.

Takođe, ministar je rekao da je današnji razgovor bio veoma značajan budući da su prisustvovali i predstavnici četiri velike kompanije koje posluju na srpskom tržištu.

Ministar je pomenuo kompaniju „Magna siting“ koja praktično namerava da gotovo celu svoju proizvodnju iz Evrope koncentriše u Srbiji.

Ohrabruje nas činjenica da nisu govorili samo o zapošljavanju jednostavne radne snage, nego su govorili da će svoj sektor razvoja prebaciti u Srbiju, zbog pogodnosti koje pruža srpsko tržište - IT sektor“, rekao je Selaković.

Govoreći o trgovinskoj razmeni, ministar je rekao da je 2020. godine ona iznosila milijardu i 70 miliona evra, što je 14 odsto niže u odnosu na 2019, ali da rast našeg izvoza od skoro 15 odsto i uvoza iz Austrije od 18 odsto pokazuju da ćemo tokom ove godine uspeti da nadoknadimo ono što smo tokom prošle godine propustili.

Selaković je istakao da je ministarka Šrambek pohvalila podatak da je Srbija prva u regionu uvela informatiku kao obavezni predmet osnovcima i činjenicu da smo ove godine imali prvu generaciju od 67.000 učenika na maloj maturi koji su prošli kroz sistem takvog obrazovanja.

Takođe, ministri su razgovarali i o dualnom obrazovanju, a ministar Selaković je upoznao austrijsku ministarku sa činjenicom da ove godine u Srbiji počinje uvođenje dualnog obrazovanja na nivou univerziteta.

Ministar je rekao da je na sastanku razgovarano i o mogućnosti saradnje u digitalizaciji državne uprave i naveo podatak da Austrija ove godine ulazi u program izrade vozačkih dozvola koje će biti integrisane u mobilne telefone.

15.jul 2021.godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković obišao je danas memorijalni kompleks Mauthauzen i položio vence na vojničkim grobljima Rajferdorf i Ašah.

Ovom prilikom ministar je istakao da je izuzetno važno negovati kulturu sećanja na naše pretke.

„Veoma je važno da se sećamo svojih predaka koji su živote ugradili u temelje slobodne, suverene i samostalne Srbije koja i danas postoji, uzdiže se i razvija. Srbije koja danas sa Austrijom zajednički gradi škole i fabrike i ide putem neke bolje budućnosti“, rekao je ministar.

Poručio je da od Austrijanaca možemo da naučimo kako se ovakva mesta održavaju i drži do toga da se svaka žrtva obeleži.

„Naši preci su svoje živote dali da bi mi danas živeli u slobodnoj Srbiji, koja ne da na sebe, ali koja svakome pruža ruku prijateljstva da u miru gradimo bolju i svetliju budućnost“, podvukao je ministar.

Ministar je rekao da je u Gornjoj Austriji, Lincu i okolini, sahranjeno 50.000 Srba, a da danas ovde živi i radi toliki broj naših sunarodnika, kao i da oni predstavljaju važnu sponu između Srbije i Austrije.

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Програм за повезивање за српском дијаспором "Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству моћи ће да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.

Пријаве су отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.

Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна.

Позив се односи искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.

24. март 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.
 
„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

Фото: Димитрије Гол

Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија уз Уједињене Арапске Емирате је трећа земља која на располагању четири вакцине.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама.

У Србији је дато 1.918.443 дозе вакцина против корона вируса, а 667.138 особа је примило и другу дозу вакцине.

Србија је убедљиво прва у региону по броју вакцинација на милион становника, а следе Мађарска, Словенија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Албанија и Црна Гора.

Србија је убедљиво прва у региону и по броју датих других доза на милион становника, а следе Румунија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Бугарска и Албанија.

Србија је сада на првом месту у региону и по укупном броју ревакцинација, а према укупном броју вакцинација, Србија је друга у региону, после Румуније.

По броју оних који су добили другу дозу вакцине на милион становника, Србија је прва у Европи, а када је реч о броју ревакцинација на милион становника у свету, Србија је на шестом месту, после Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата, Бахреина и САД.

Када је реч о броју вакцинација на милион становника Србија је друга у Европи, после Велике Британије.

НАБАВКА ВАКЦИНА

Прве количине „Фајзер“ вакцине у Србију стигле 22. децембра.

*16. јануара – стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне прозиводња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.

Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе

*10. фебруара, је у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. (Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину).

*22. фебруара – у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара - допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик Ве“.

*28. фебруара – стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик Ве“ ( реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта – стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (то је до сада највећа појединачна испорука тих вакцина до сада).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија ускоро добити 300.000 вакцина.

*5. марта – испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније "Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик Ве” на Институту „Торлак“ почети до 20. маја ове године, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру Торлака, договорено да се фабрика за Синофарм вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

Србија је наручила укупно 14. 832.200 вакцина, до 7. марта набављено 2,62 милиона вакцина.

*4. марта - вакцинисан милионити грађанин (првом дозом вакцине).*

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација, одржана је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином биће одржана од 16. до 19. марта.

Након овога, приступило се вакцинацији „Спутњиком“, као и „АстраЗенеком“.
20. марта биће извршене остале ревакцинације и биће омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик Ве“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент od 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док ће данас, 12. марта, бити испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

Влада Републике Србије израдила је две брошуре у којима су представљене могућности у вези са инвестирањем у истраживање и развој и нове технологије у Републици Србије.
Како бисте отворили брошуре кликните на следеће линкове:

https://innovations.serbiacreates.rs/

https://inovacije.srbijastvara.rs/

Држављанима Србије је од 24.06.2021. године дозвољен улазак у Аустрију за све категорије лица, након што је Република Србија стављена на листу тзв. безбедних земаља (листа А)
Досадашња обавезна електронска регистрација (Pre-Travel-Clearance-PTC) пре путовања у Аустрију више не важи за вакцинисана лица, лица која су прележала Covid-19 и тестирана лица.
Приликом уласка у Аустрију потребно је имати сертификат о вакцинацији или уверење о прележаној болести или негативан тест на COVID (PCR или антигенски), под условом да је лице које улази у земљу у претходних 10 дана боравило искључиво у једној од тзв. безбедних земаља.

Министарство културе и информисања Републике Србије поставило је списак дигиталних садржаја које су припремиле установе културе у Републици Србији, како би се што ширем кругу заинтересованих корисника омогућио приступ културним садржајима из Р. Србије. 

Корисни линкови: 

Министарство културе: http://kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

Дигитална солидарност: https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

Претраживач културног наслеђа: https://култура.срб/

Обавештавамо да је Влада Републике Србије, на седници одржаној 24. октобра 2019. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Јерменије, носиоце обичних пасоша, према којој они могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Републике Србије најдуже до деведесет (90) дана од датума уласка у Р.Србију, у периоду од сто осамдесет (180) дана, уколико не постоје сметње из чл. 15 Закона о странцима. Одлука је објављена у "Службеном гласнику Републике Србије" бр. 76/2019 од 25. октобра 2019. године и ступа на снагу 02. новембра 2019. године.

За цео чланак РТС кликните на фотографију:

Слика је заштићена ауторским правима.

Молимо све грађане, који нам се путем маила (genconsulate.salzburg@mfa.rs ) обраћају за информације за израду новог пасоша, да нам доставе следеће податке:

- где је израђен последњи биомeтријски пасош (у полицијској управи у Србији или у ГК Салцбург)

- тачан датум истека пасоша

- у којој аустријској покрајини имаjу регулисано пребивалиште

- контакт телефон.

С поштовањем,

ГК Р.Србије у Салцбургу

Упозоравају се грађани да уколико им се обраћају лица, односно организације (удружења), која „нуде“ конзуларне услуге позивајући се на уговорно регулисану сарадњу са Амбасадом Републике Србије у Бечу, односно Конзуларним одељењем, као и Генералним конзулатом у Салцбургу да таква сарадња није никад успостављена. Дипломатско конзуларна представништва Републике Србије у Републици Аустрији пружају услуге нашим грађанима у складу са законом дефинисаним надлежностима, као и до сада те је нуђено посредовање противправно.

Погром на Косову и Метохији 17-18. марта 2004.

Да се никад више не понови и не заборави!

Последице дивљања албанских екстремиста на Косову током 17. и 18. марта 2004. године су језиве - убијено је 28 цивила (16 Срба и 11 Албанаца), рањено и повређено више од 950 људи (укљ. око 100 војника међународних трупа и полицајаца), уништенo je 35 православних цркви, разорено је и спаљено 935 српских кућа, протерано је више од 4.000 Срба и других неалбанаца. Шест градова и девет села су етнички очишћени...

Поштовани земљаци, драги пријатељи,

имамо част и задовољство да вас обавестимо да се под покровитељством Њ.К.В. Принца Александра и Принцезе Катарине Карађорђевић, у Београду од 20. до 22. јуна 2019. одржава Десета конференција српске медицинске дијаспоре. Циљ конференције је да окупи српске лекаре из иностранства, као и међународне медицинске стручњаке да се удруже у мисији подршке српском здравственом систему, промовишући солидарност, пријатељство и размену знања.

Молимо лекаре српског порекла заинтересоване за учешће на конференцији да нас контактирају.

Влада Републике Србије, на седници одржаној 18. јануара 2019. године, донела је Одлуку о укидању виза за држављане Федерације Св. Китс и Невис и Републике Палау, носиоце свих врста пасоша, према којој ови држављани могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р.Србије до 90 дана од датума уласка у Р.Србију у периоду од 180 дана, уколико не постоје сметње из члана 15. Закона о странцима. Одлука је објављана у „Службеном гласнику РС“, број 3/2019 од 18.01.2019. године и ступа на снагу 25.01.2019. године.

Обавештавају се држављани Републике Србије који су рођени на територији бивших Република СФРЈ, а у претходном периоду нису покренули поступак за упис у матичне књиге Републике Србије, без одлагања покрену одговарајуће управне поступке из надлежности Министарства за државну управу и локалну самоуправу и регулишу обавезу уписа у МКР у Републици Србији.

У противном, неће бити у могућности да прибаве нове путне исправе уколико приликом подношења захтева буду прилагали изводе из матичне књиге рођених које су издали органи из бивших Република СФРЈ.

Влада Р. Србије је донела одлуку о укидању виза за држављане Антигва и Барбуда, Гренаде, Комонвелта Доминика и Тринидадa и Тобага, носиоце свих пасоша који могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р. Србије до 90 дана од датума уласка у Р. Србију у периоду од 180 дана.
     За држављане Антигва и Барбуда, Гренаде и Комонвелта Доминика одлука је ступила на снагу 26.10.2018. године, а за држављане Тринидад и Тобага 03.11.2018.године.

Влада ИР Ирана је, на основу реципроцитета, донела Одлуку о стављању ван снаге Одлуке о безвизном режиму за држављане Р. Србије, носиоце обичних пасоша. Одлука ступа на снагу 25.10.2018. године и од тог датума држављанима Р. Србије за улазак и боравак на територији ИР Иран, је потребна виза.

Влада Републике Србије је 08. октобра 2018. године донела Одлуку о престанку важења Одлуке о укидању виза за улазак у Р. Србију за држављане Исламске Републике Иран, носиоце обичних пасоша.

Одлука ступа на снагу 17. октобра 2018. године.

Од тог датума је држављанима Исламске Републике Иран, носиоцима обичних пасоша, потребна виза за улазак, транзит и боравак на територији Р. Србије.

Влада Р. Србије, је на седници одржаној 08. децембра 2017. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Р. Гвинеје Бисао, за носиоце свих пасоша, према којој они могу да уђу, транзитирају и бораве на територији Р. Србије до тридесет (30) дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од годину дана, уколико не постоје законске сметње из чл. 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у "Службеном гласнику Р. Србије " бр.111/2017 од 11.12.2017. године и ступа на снагу 19.12.2017. године.

Држављани Р. Гвинеје Бисао, носиоци свих врста пасоша, који желе да уђу и бораве на територији Р. Србије у периоду који је дужи од 30 дана, или да се школују, живе, запосле се, баве се медијском делатношћу или неким другим активностима, дужни су да поднесу захтев за визу пре уласка на територију Р. Србије. Уколико желе да уђу у Р. Србију, а већ су боравили 30 дана без визе, од дана уласка у Р. Србију у периоду од годину дана, у складу са Одлуком Владе, за следећи улазак у Р. Србију треба да поднесу захтев за визу.

Влада ИР Ирана донела Одлуку о укидању виза за држављане Р. Србије, носиоце обичних пасоша, према којој могу да уђу и бораве на територији ИР Иран до 30 дана у периоду од годину дана. Одлука је ступила на снагу 1. новембра 2017. године.

Влада Р. Србије је, на својој седници одржаној 6. октобра 2017. године, донела Одлуку којом се укидају визе за држављане Р. Индонезије, носиоце обичних пасоша, према којој они од 14. октобра 2017. могу да уђу, транзитирају и бораве на територији Р. Србије, најдуже до 30 дана у периоду од годину дана.

Обавештавамо све наше грађане са боравком у Републици Аустрији да је 7. фебруара 2017. године ступила на снагу измена Уредбе о спровођењу закона о возачким дозволама Р. Аустрије, којом се у Републици Аустрији признају возачке дозволе издате у Републици Србији, што значи да се укида досадашња обавеза полагања возачког испита за све категорије возила. Информације о документима, које је неопходно приложити уз захтев за замену возачких дозвола, могу се наћи на следећем линку:

http://www.polizei.gv.at/wien/buergerservice/fuehrerschein/4/umschreibung.aspx

Споразум између Владе Р. Србије и Владе НР Кине о међусобном укидању виза за носиоце обичних пасоша, потписан у Риги 5. новембра 2016. године, ступа на снагу 15. јануара 2017. године.

Од тог датума, држављани обе државе, носиоци обичних пасоша, имају право на улазак, транзит и боравак на територији државе друге стране без визе, у трајању од 30 (тридесет) дана од датума уласка.

Примена Закона о општем управном поступку ("Сл.гласник РС", бр.18/2016 - даље; ЗОУП) почеће од 01.јуна 2017. године, осим одредаба чланова 9., 103. и 207, са чијом ће се почети од 08. јуна 2016. године. Наведене одредбе Закона предвиђају да је орган, који врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, дужан да их по службеној дужности прибавља и обрађује. Од странке ће се, убудуће, захтевати достављање података неопходних ради њене идентификације и доставе докумената, која потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција у Р. Србији.

Министарство државне управе и локалне самоуправе Р. Србије - ОБАВЕШТЕЊЕ

Извод из Закона о општем управном поступку

Главни аргументи Републике Србије о неприхватљивости чланства "Косова" у УНЕСКО

Да се никад више не понови и не заборави!

Последице дивљања албанских екстремиста на Косову током 17. и 18. марта 2004. године су језиве - убијено је 28 цивила (16 Srба и 11 Албанаца), рањено и повређено више од 950 људи (укљ. око 100 војника међународних трупа и полицајаца), уништене су 35 православне цркве, разорено је и спаљно 935 српских кућа, протерано је више од 4.000 Срба и других неалбанаца. Шест градова и девет села су етнички очишћени...

Током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво српско културно наслеће, хиљаде икона, фресака и других црквених реликвија, старих и ретких књига, докумената.